Emotivni život čoveka (makedonski)
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 16 đ Nivo: Filozofski fakultet

Sodržina
Razvojot na psihologijata kako posebna nauka vo sferata na emotivniot život na čovekot
Opredelba na poimot na emociite i prezentiranje na suštinata na emotivniot život
Emotivniot život na čovekot kako institucija vo naukata i sekojdnevieto
Završna konstatacija za značenjeto na emotivniot život na čovekot i zaklučok za ovaa mnogu važna čovekova duševna oblast
1.Razvojot na psihologijata kako nauka vo sferata na emotivniot život na čovekot
Naukata kako psihologijata, vo sferata na istražuvanjata, vo odnos na sistematiziranjeto na procesite za emotivnata strana od čovekoviot duševen život e opštestvena disciplina, što vo svoeto postoenje na izvesen način uspeala čuvstvata da gi prezentira kako značaen segment na vnatrešnite doživuvanja od ličnosta.
Kako senzitivna regija za osnovnata manifestacija na nadvorešno vnatrešnite zbidnuvanja na čovekot, psihologijata igra značajna uloga vo sozdavanjeto, razvojot i stabiliziranjeto na emociite. Tie go determiniraat čovekovoto odnesuvanje vo seta negova složenost, avtentičnost i spontanost kako bitna karakteristika vo postoenjeto na sekoja čovečka individua. Tie se reakcii na luđeto od site možni duševni raspoložbi što nastanuvaat kako odraz na ona što go podrazbira vontelesnoto čovečko suštestvuvanje. Emociite se silna avtentična komponenta na sevkupnoto iskustveno izrazuvanje na životnite čovečki aktivnosti što se sržta na psihologijata kako osnovna mislovna labaratorija za vnatrešniot čovečki svet. Ne slučajno francuskiot egzintenualijalist Žan Pol Sartr definiral deka:Pekolot-toa se site drugi što znači ne nie tuku ostanatite členovi na čovečkata populacija što sevkupno činat zaednica koja egzistira vrz životot od sopstvenite duši. Taka psihologijata ja analizira socijalnosta na emotivniot život na čovekot davajći mu potpoln izraz i smisla. Tonot na site tie proučuvanja e realen, definiran odraz na dimenzijata na sevkupnite protivrečni, no istovremeno obedineti emotivni sostojbi na čovekot kako edinka i kako socijalno suštestvo. Toa vodi kon odreduvanje na klasifikacijata za intenzitetot na dinamikata na emociite što se usloveni od sodržinata na bogatiot ili siromašniot duševen život na čovekot. Ulogata na psihologijata vo pojmovnoto odreduvanje na emociite i teoretskiot pristap kon istite e potreba za dostignuvanje cel vo smisla na osvetleno otkritie za sekogaš aktuelnata atraktivna za proučuvanje emotivna oblast. Subjektivno e strogo da se datira istorijata na psihološkite proučuvanja na emociite. Kako nauka prisutna vo ovaa suptilna čovekova duševna regija, psihologijata sekogaš bila dokaz na stražarsko ispitno čestvuvanje na emotivnite čovekovi potrebi. Taa sekogaš, iako na migovi nedovolno, go nabquduvala emotivniot proces kako neprikosnoven ritual na celihodnoto odvivanje na negovata bitnost. Postoel stremež da se opstoi vo dobivanje na rezultati što će imaat trajna vrednost za emotivnata pojmovnost na dušata kako vtoro jas što so svojata vontelesna gradba čini harmonija so fizičkoto čovečko egzistiranje. Analitično e da se potiknuva eksperimentiranje za oblast što e nepredvidliva po svojot nastanok, živeenje i ponatamošna neizvesna sudbina zavisno svrzana so duhot na čovekot. Emociite se nešto sovršeno, suptilno odreduvanje na elementi koi pokažuvaat deka razumot na čovekot e enigma i razbiranje sozdaden od boga, prirodata i sudbinata. Patot na predodredenoto na fiziološkata reakcija na emotivnite doživuvanja e korelacija na qubovta među vremeto i prostorot, vo koi opstojuva čovekot. Makata e sekogaš taa što potiknuva da se pronaođaat i besedat soznanija za kvalitetot na emociite zavisno od parametrite na ispituvanjata. So pregled na soodvetna literatura se zaklučuva deka opšto-opštestvenata emocionalna celovitost na čovekot e dosta važna sodržina za otkrivanje na tajnata na životot. Taka emociite pokažuvaat deka sepak postoi lična vselena na sekoj čovek so svojstvena duševna orbita so bezbroj yvezdeni i vselenski tela što gi odreduvaat patekite na sekojdnevnoto odnesuvanje. Dali psihologijata vo potpolnost može da odgovori na tie prašanja zavisi od praktičniot pristap kon niv vo dlabinskata analitika na ona što se vsušnost emociite. Tie se sekogaš blagorodno otvoren pristap za objasnuvanje i na drugite duševni osobenosti na čovekot so možnost podobro da se osoznaat i tie samite vo služba na srećna blagosostojba na čovekot. Emociite se kategorija na psihološki fenomen dostapen vo svojata interesna seopfatnost za razrešuvanje na ne baš ednostavnite čovečki dilemi dali da se bide čovek ili ne, vo dostoinstvoto na humanite percepcii so kontroliranje na negativnite fluidi na duševnata energija, emotivno ili ne treba da se reši vo soglasnost so naukata.

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]